My Chemical Romance

My Chemical Romance, rock band
 
HomeFAQSearchMemberlistUsergroupsRegisterLog in

Share | 
 

 My Stroy....

Go down 
AuthorMessage
!~RoCk_PrinCeSs~!
Admin
avatar

Posts : 197
Join date : 2008-03-05
Age : 23
Location : Nedodjija BB

PostSubject: My Stroy....   Fri Mar 07, 2008 5:59 pm

Evo, i ja umetnicka dusa Laughing pisem neku sj**anu pricu.....
It's call EmO!!! Rocky


Poglavlje I

Jutro je. Vrlo neobicno za sredinu januara, ali na prozoru se nalazi ogromno sunce. Utom bolje za mene. Polako poceh da ustajem iz kreveta i da se spremam za skolu. Kopam po ormanu...."Hmmmm.....sta li sada da obucem.....". Na kraju se ipak odlucujem za crvene helanke s kosturskim glavama, crne pantalonice, crvenu kariranu kosulju,crni dzemper, jaknu & martinke. Stavila sam naravno i moj crveni "Don Juanov" karmin. Podjoh da izadjem iz kuce, kad tamo u dnevnoj mama stoji, pije kafu i sprema se za posao."Gde si ti tako posla?"Upita me ona polako."Mama, posla sam u skolu, sta je cudno, ovako se svaki dan oblacim?" Ona se okrete ka meni, nekako izbulji oci i rece:"Ja te nisam do sad videla da tako ides negde". Prevrnuh ocima ka plafonu "Vidimo se, mama, caos!" i izadjoh. Posla sam gore ka kuci moje najbolje drugarice, Milane. Ona je stajala tamo, vrlo doterana sto je bilo bas neobicno za nju."Sta si se ti tako sredila", rekoh joj s osmehom na licu."O, pa nista posebno", rece ona i malo pocrveni.Ona je takodje bila emo.To smo ja i ona jos odavno eksperimentisale i eto. Odlucile smo!!! Nego, u svakom slucaju, podosmo mi na gore ka skoli. Tamo su nas uvek cekale nase druge dve najbolje drugarice, Jana & Tanja. Svi su nas u celoj skoli znali, ali nas niko nije voleo.Nama je bilo svejedno."Woow, Milana sto smo se tako sredili za danas", rece Jana gledajuci s osmehom, u Milanin minic i velike cizme."O, pa nista posebno....onako samo..."."Aham", rece Jana i mi se sve lepo nasmejasmo.Ali u hodniku, ka nasem kabinetu, sretosmo Lanu, Ninu & Marijanu......Rrrrr.... Mrzela sam ih.....I ja i sve ostale. One su nas uvek zezale i nekako maltretirale. A mi smo uvek bile ranjive, i nista im nismo radele...pa sem Milane. Kao i uvek one su nam nesto dobacile, a Milana nas je sve uhvatila podruku i brzo smo posle za njom. Isle smo ka njima. Onda je Milana iz sve snage u "pokusaju" da "zaobidje" Lanu, udarila je iz sve snage! Iz torbice su joj poispadale svakakve stvari...pa u stvari samo sminka. Imala je svkakvu sminku...pfff...nije bilo ni cudo...mislim, ja nosim isto tako neke torbice, ali naravno u njima nosim knjige!U svakom slucaju, samo smo prosle pored njih smejuci se. Kako se iznervirala..........
Kad smo stigli u nas kabinet, tamo su kao i uvek bili nasi "drugovi". Mi smo samo imale nas iz odeljenja.Sem naravno dva decka, Nenada & Marka. Oni nisu bili emoovci ali su nas uvek branili od drugih. Moram da priznam da se meni Nenad vec duze vreme svidjao....i zato mi je bilo bas lepo s njima jer su oni....
"Elena?", upitao me je Nenad.
"Mhmhmhmm...molim?"
"Jel' imas vremena, zacas da te nesto pitam"
"Aham, pucaj" rekoh sedajuci na klupu
"Pa, ovaj...pa... mislio sam ako.....ako mozes neki put da izadjes samnom"
Ja sam se istog trenutka sokirala!"Pa, ovaj....hmhm, naravno......hm da!"
Njemu je izgleda laknulo i on je razvukao lice u ogroman osmeh"Onda, vidimo se veceras. Moze? Oko 8.00 ovde kod skole. OK?"
"Aham, naravno"poljubila sam ga u celo i brzo pobegoh ka ekipi:"Izlazim s Nenadom! Izlazim s Nenadom!!!"
"Aaaaaaa, ne mogu da verujem, aaaaaaa."povikase sve u glas i pocese da me grle!!!
"Jeste!!!", rekoh i ja i uzvratih im zagrljaj.
Bila sam mnogo uzubdjena i jedva sam cekala veceras da odem i da se spremim!
Ko zna sta li cu da obucem.....mozda onu....
"Elena?" upitao me je profesor
"Mhmhm?"
"Odgovori na pitanje"
"Aha, da, odgovor je...hmhm...hm.......oprostite profesore nisam cula sta ste pitali"
"Aha, tako znaci...pa dobro"rekao je on i okrenuo se ka tabli nastavivsi da zvrlja po njoj.
Onda sam osetila neciji dah pored mog vrata...Lena!
"Ovog si se puta izvukla, placljivice."Kako je samo mrzim... ali nista nisam uradela samo sam pocrvenela jos vise i zagnjurila sto dublje u klupu...Do kraja dana sam se trudila da slusam profesore, donekle mi je i uspevalo. I onda kad je bio poslednji cas, Milana & ja smo brzo istrcale iz skole, posavsi dole ka nasim kucama. Onda smo se kod njene pozdravile i ona mi je prporucila tonu odece koju mogu da obucem...hmmm....nije lose... mozda je cak poslusam! I tako sva skakutava u happy-fazonu krenuh ka kuci. Ali tamo su me mama & tata docekali s zabrinutim izrazom na licima. Ja sam se kao pravila da ih nisam videla i brzo sam potrcala u moju sobu. Pocela sam srecno da prevrcem po ormanu, kad je usla moja mladja sestra, Ena. Ona je bila mala 12-ogodisnja metalka. S koro nikad nasmejana, s licem koje je bilo lepo ali UVEK namrsteno. Sto smo slusale takvu muziku, bio je zasluzen samo nas tata: on je slusao progresive rock, i onda nas je zarazio njime, a ja i moja sestra smo taj rock "rasclanile" i slusale ono sto nam je najvise odgovaralo: emo & metal. Ena je stajala na vratima s onim izrazom na licu, ali ja kao ni to nisam primecivala, vec sam, naprotiv, uzela i odvrnula My Chemical Romance, Drowing Lessons! Ali, nazalost, usli su mama i tata, iskljucili muziku i rekli mi da sednem, i meni i Eni.
"Duso, ti znas da tvoj otac nema posao",rece mi mama
"Znam, mama."
"Pa, tvoj otac je pronasao posao"
"Stvarno?!Pa to je super!"
"U Novom Sadu"
"MOLIM?!?!?"
"Duso, selimo se u sredu... u Novi Sad"
Ovo je bio sok za mene"Izadjite iz sobe, svi, ODMAH!!!",rekla sam tiho & mirno.Istog trenutka kad je Ena jako zalupila vrata od besa, ja sam pocela da placem kao da me neko kolje!!!"Neeeeeeee, ja ovo necu moci da izdrzim, neeeeee, meni trebaju moje drugarice, neeeeeee, smrc, smrc, neeeeeee"Plakala sam i plakala celog dana. Zaboravila sam i na sastanak s Nenadom i na Milanu, koja me puno puta zvala ali ja se nisam javljala....Plakala sam i nisam uopste znala niti sam htela da stanem. Onda sam najjace sto sam mogla pustila My Chemical Romance, Cancer, i plakala sam i dalje. Mozda sam stala dva tri puta i onda bi se setila kako bi mi bilo u Novom Sadu.... kako li ce me ostali prihvatiti... znala sam da nece jer sam ja bila EmO. Ceo dan nista nisam jela ni ucila nego sam samo lezala u krevetu i plakala. Nije mi bilo druge. Ali oko 20 sati sam se sabrala i pozvala Nenada.
"Nenade?"
"O, cao!"
"Ja sam se razbolela, i ne mogu da idem veceras nigde!"
"Ali, kako...sto?...."
"Moram da idem, cao!"
"Ali...."
I onda sam prekinula vezu i pobegla u svoju sobu i nastavila da placem.

To je za sada sve...Comments
Back to top Go down
View user profile http://mychemicalromance.heavenforum.com
 
My Stroy....
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
My Chemical Romance :: Uopsteno :: Umetnicki Kutak-
Jump to: